Posledice poplava u Evropi na poslovanje osiguravajucih kompanija

Poplave, koje su u dva navrata pogodile Evropu u julu i avgustu 2002 godine su ko�tale osiguravajucu industriju 3,2 milijarde dolara i time predstavljaju najvecu katastrofalnu �tetu u 2002 godini prema preliminarnim istra�ivanja.U toj godini, osiguravaci su isplatili ukupno 12 milijardi dolara na ime katastrofalnih �teta.

Od toga 10 milijardi dolara su �tete koje su prouzrokovale prirodne nesrece, a 2 milijarde dolara je prouzrokovao covek. Posle poplava, najvece �tete su prouzrokovali po�ari, avionske i svemirske nesrece.Podaci govore da su katastrofalni gubici u ovoj godini bili ispod proseka u odnosu na prethodne godine. Od�tetni zahtevi u iznosu od 12 milijardi dolara u 2002 godini i nisu tako veliki kada se uporede sa godi�njim prosekom racunatim od 1990 do sad, koji iznosi 21,5 milijardi.

Ipak 2002. godinu ne treba posmatrati kao godinu pocetka povratka malim od�tetnim zahtevima. Faktori koji doprinose velikim gubicima: gusta naseljenost i velika koncentracija osigurane imovine, su stalno prisutni.�tete od poplava su primer potencijalnih opasnosti uzrokovanih koncentracijom rizika. Globalno posmatrano, poplave u 2002 godini su prouzrokovale osigurane �tete u ukupnom iznosu od 3,9 milijardi, daleko iznad proseka od 1,1 milijarde zabele�enog od 1990. godine, i osam puta vece od proseka racunatog od 1970.

godine, koji je iznosio 0,5 milijarde dolara. Kao rezultat, osiguravajuca industrija je primorana da nalazi re�enja koja joj omogucavaju da se uspe�no nosi sa znacajnim gubicima od poplava.Sa ukupno prouzrokovanim gubicima od 10 milijardi dolara, prirodne katastrofe su pogodile osiguravace jace od tzv. ljudski prouzrokovanih katastrofa u 2002. Ovo je inace slucaj svake godine od 1990, sa izuzetkom 2001 kada je stradao Svetski Trgovinski Centar. U 2001 godini prirodne katastofe su ko�tale osiguravace 10 milijardi dolara, dok su �tete prouzrokovane ljudskim faktorom iznosile 24,4 milijarde dolara.

Od toga, oko 19 milijardi se odnosi na katastrofu u Nju Jorku.Broj katastrofalnih dogadaja u 2002 od 700, je prema�io prosek racunat od 1990. godine, koji iznosi 650. Oluje i poplave obuhvataju oko 500 od 700 pomenutih �tetnih dogadaja.Poseban znacaj imaju poplave iz avgusta 2002. To su bile najvece poplave u Evropi kakve se ne pamte vekovima.

Verovatno su uporedive jedino sa tzv. milenijumskim poplavama iz 1324. godine.Najvece �tete su bile sanirane izuzetno velikim i velikodu�nim donacijama i iz dr�avne pomoci. I pored toga bice potrebne godine da bi se posledice ovih dogadaja otklonile u potpunosti.

Po mi�ljenju vodecih svetskih osiguravaca i reosiguravaca, finansiranje katastrofalnih �teta iz donacija i novca poreskih obveznika nije najbolje re�enje. Pristup koji se bazira na tradicionalnom osiguranju i principu solidarnosti predstavlja mnogo bolje re�enje.Generalno posmatrano, nema razloga za�to sveobuhvatno osiguravajuce pokrice, koje bi obuhvatilo i rizik od poplave ne bi postojalo, pod pretpostavkom da su osnovni principi osiguranja zadovoljeni. Da bi se to postiglo, potrebna je tesna saradnja izmedu osiguravajucih kompanija, osiguranika i dr�ave.

Sveobuhvatno pokrice je moguceEx ante ili ex post finansiranjePostoje dva nacina finansiranja velikih imovinskih �teta koje pojedinci nisu u stanju sami podneti: ex post (posle dogadaja) sredstvima kredita, dr�avnom pomoci ili privatnim donacijama, ili ex ante (pre dogadaja) po pravilu u formi osiguranja.Ex post pristup naizgled ima svojih prednosti sa stanovi�ta pojedinca, zato �to ukljucuje odredeni spekulativni aspekt, odnosno dobijanje odredene finansijske pomoci bez sopstvenog ucestvovanja u �teti. Posmatrano sa dru�tvenog aspekta nedostaci ovog pristupa su daleko veci, jer se teret gubitka ne mo�e rasporediti sve dok se nesrecni slicaj ne desi, i dok se sve interesne strane ne nadu u velikoj oskudici vremena kada se nesreca dogodi. Iskustvo pokazuje da je jako te�ko pravedno rasporediti finansijsku pomoc onima kojima je potrebna s jedne strane, dok je s druge strane isto tako te�ko pravedno rasporediti finansijsko opterecenje na one koji nisu pogodeni nesrecom. Tipicne posledice ovoga su dugotrajne i iscrpljujuce rasprave o uzrocima nesrece i krivcima, �to kao krajnji rezultat ima ka�njenje pomoci.

Ovo samo usporava rekonstrukciju a time i povecava ukupnu ekonomsku �tetu.U slucaju manjih �tetnih dogadaja koji nemaju atribut katastrofalnih i koji nisu dovoljno spektakularni da privuku privatne donacije ili dr�avnu pomoc, �rtve koje nisu osigurane najce�ce uop�te ne dobiju nikakvu pomoc.Zavisnost od "dobre volje" drugihU ex post pristupu, �rtve u najboljem slucaju imaju moralno pravo na nadoknadu. U potpunosti zavise od dobre volje donatora i od ishoda politickih odluka. Te odluke moraju uzimati u obzir potrebe �rtava nesrece ali takode moraju biti u skladu sa normama madunarodnog monetarnog sistema, koji mo�e da nametne cvrsta ogranicenja u pogledu novih dr�avnih zadu�enja (koja u EU nesmeju prema�iti 3% GNP-a).Prema tome, ex post pristup gomila nedostatke, koji su veci od prednosti koje ima deo populacije direktno pogoden nesrecom.

Dr�avna pomoc uvek znaci vece poresko opterecenje za zemlju u celini i u zavisnosti od stepena prirodne katastrofe, mo�e da nametne izuzetno velik teret koji se ne mo�e rasporediti na svakog pojedinacnog clana dru�tva.Ex ante pristup, koji je predstavljen u formi tradicionalnog osiguranja, uva�avajuci princip solidarnosti, re�ava pitanje raspodele tereta gubitka unapred. Ovaj pristup, tako reci po pravilu, obezbeduje neograniceno vreme da se pripreme i organizuju neophodne procedure.